CTG Zapis Kardiotokografija

CTG Zapis (Kardiotokografija)

Kardiotokografija ili CTG zapis je jedna od dijagnostigkih metoda, preporučena u toku procesa vođenja trudnoće. Svrha preporučene metode je beleženje otkucaja srca fetusa i kontrakcija materice, najčešće u trećem trimestru trudnoće, ali ponekad i tokom samog porođaja.

Uvidom u različite aspekte bebinog pulsa, medicinsko osoblje utvrdiće stanje Vaše bebe u trenutku snimanja.

Kako se obavlja CTG snimanje?

CTG monitoring može se obavljati već od 28 nedelje trudnoće, ali će vas Vaš ginekolog posavetovati da sa ovom dijagnostičkom procedurom, započnete u trećem trimestru trudnoće.

CTG se obavlja u ležećem položaju trudnice, dok se na se na stomak aplikuju dve elektrode, koje šalju impulse iz stomaka. Ovi impulsi beleže se na traci i izgledaju najsličnije EKG zapisu. CTG se može obavljati spoljnim monitoringom, kada su elektrode aplikovanje na trbušni zid trudnice ili internim monitoringom, preko bebino skalpa, kod praćenja koja zahtevaju  ozbiljniji nadzor.

Šta se može utvrditi CTG pregledom?

Normalan puls bebe varira između 110-160 otkucaja u minuti, što je značajno brže od majčinog pulsa koji varira od 60-100. Snižen ili povećan broj srčanih kontrakcija bebe ne  ukazuje baš uvek na patološki nalaz.

Ukoliko je beba aktivna, tokom njene aktivnosti broj srčanih otkucaja raste, pa je  nalaz je potpuno normalan i ukazuje na dovoljnu količinu kiseonika koja stiže do Vaše bebe. Ovakav nalaz naziva se ,,reaktivnim„

Nasuprot tome, ukoliko je beba pospana  u trenutku dijagnostičke procedure, zapis će biti jednoličan, što se svakako ne smatra relevantnim nalazom. U tom slučaju Vaš ginekolog će Vas posavetovati da na kratko prošetate ili pojedete nešto slatko, nakon čega će se CTG ponoviti. Ova vrsta zapisa naziva se ,,nereaktivan„

Kontrakcije materice takođe su bitna komponenta za procenu CTG zapisa i eventualnih patoloških stanja, koja mogu zahtevati hitan porođaj. U tom smislu sve kontrakcije materice iznad 60 u minuti, mogu dovesti do dilatacije grlića.

Dakle promene u pulsu bebe, zajedno sa kontrakcijama čine obrazac, koji se koristi za definitivnu procenu stanja fetusa i eventualne patologije trudnoće.

Stanja koja zahtevaju posebno praćenje CTG monitoringom

Tokom normalne trudnoće, CTG se obično radi u dogovorenim terminima sa Vašim ginekologom,  koji najčešće podrazumeva predviđeno vreme porođaja.

Međutim, postije i stanje, koja iziskuju opsežniji monitornig, već od 35 nedelje trudnoće, na svakih 7 dana. Ova stanja odnose se na:

- Trudnice koje boluju od dijabetesa
- Rh negativne trudnice
- Trudnice koje boluju od povišenog krvnog pritiska
- Prenesene termine porođaja
- Prevremene termine ili nezrelost fetusa u odnosu na starost trudnoće
- Trudnoće sa više fetusa
- Infekcije i febrilna stanja
- Propuštanje mekonijuma u amnionsku tečnost
- Indukcija ili porođaj u epiduralnoj anesteziji
- Kod promene položaja bebe

U zavisnosti od kompletne procene stanja bebe kao i stanja kontrakcija materice, koje mogu priuzrokovati prevremeno otvaranje grlića, vaš ginekolog će doneti odluku o eventualnom hitnom porođaju ili dalje praćenju trudnoće.

Da li postoje neželjeni efekti ili komplikacije CTG monitoringa?

CTG je potpuno konforna, jednostavna i bezbolna  metoda, koja ne koristi ni jednu vrstu zračenja u cilju dijagnostike, pa se smatra vrlo sigurnim testom za fetus i trudnicu.  U zavisnosti od vrste proizvođača aparata, neki od uređaja tokom snimanja mogu ograničavati pokrete trudnice, ali su potpuno bezazleni za njeno stanje. CTG monitoring popularno nazivaju i ,,testom bez naprezanja“ u skladu sa njegovim delovanjem na trudnicu i fetus.