Bris vagine

Bris vagine

Vaginalni bris i cervikalni bris podrazumevaju mikrobiološko ispitivanje vaginalnog sekreta odnosno sadržaja iz kanala grlića materice, na bakterije igljivice, kao i na trihomonas i bakterijsku vaginozu ,na osnovu čega se sprovodi dalja terapija antibioticima i vaginaletama. Bakterije u vagini i grliću materice mogu dospeti iz okoline, bešike, creva, sa površine kože, sa predmeta (peškir, taolet), kao i seksulanim putem. U slučaju seksualno prenosivih infekcija, kao što su trihomonas, a često i gljivice i vaginoza, leče se oba partnera. Ove infekcije su potencijalno pokretači malignih procesa, a mnoge remete trudnoće i mogu se u toku porođaja preneti na plod i izazvati prevremeno pucanje vodenjaka, spontane pobačaje, prevremene porođaje i infekcije novorođene dece.

Preporučeno raditi ove briseve u slučaju tegoba (pojačan sekret, izmenjene boje, mirisa peckanje, svrab, nelagodnost), i kao redovna kontrola, posebno kada su prisutne urinarne infekcije, izmenjeni PAP nalazi, neuspeli poklušaji ostajanja u drugom stanju.

Vaginalni sekret – stepen čistoće vaginalnog sekreta se označava brojevima od I-VI,I preporučeno se radi jednom godišnje, kao i uvek kada postoje smetnje.

I-II grupa su normalni nalazi

III grupa – ukoliko žena nema tegoba može biti bez terapije, a u slučaju tegoba ili podgrupa IIIa, IIIb lečenje se sprovodi vaginaletama

IV grupa - gonokok

V grupa - trihomonas

VI grupa - gljivice, candida albicans

Cena: 600 din.

VAGINALNI SEKRET
(određivanje stepena čistoće)

▪ Vaginalni sekret normalno ima kiselu reakciju (PH 3,8 – 4,5).
Kada je kiselost smanjena stvaraju se pogodni uslovi za razvoj infekcije.

▪ Pojačan sekret može, pored infektivnih uzročnika, nastati i kao posledica:
▫ stresnih stanja
▫ prisustva stranog tela
▫  poremećaja acido – bazne ravnoteže
▫ eritroplakije na grliću, ektopijuma grlića

▪ KLASIFIKACIJA VAGINALNOG SEKRETA (prema Peteru i Moravetzu):
Na osnovu mikroskopskog pregleda vaginalnog sekreta i bakteriološkog nalaza, kao i zasejavanjem kulture vaginalnog sekreta, postoji 6 grupa:

I GRUPA: nalazi se obično kod devojčica i žena koje nisu seksualno aktivne. Prisutni su Lactobacili sa deskvamiranim epitelnim ćelijama vaginalnog zida, malo  bakterija i  leukocita.

II GRUPA: Lactobacili, deskvamirane ćelije zida vagine, bakterije (stafilokoke, streptokoke), malobrojni leukociti, retka Ecsherihia coli.

III GRUPA: obilna bakterijska flora, mnoštvo leukocita, nema Lactobacila.

IV GRUPA: prisutna je gonokokna infekcija (gram negativne diplokoke), patogene bakterije, veliki broj leukocita. Sekret je obilan, žuto – zelene boje, gnojan, slatkastog mirisa.

V GRUPA: dominantno je prisustvo Trihomonas vaginalisa, pored patogenih bakterija i velikog broja leukocita. Sekret je zlenkaste boje, penušav, karakterističnog mirisa (pokvarene ribe).

VI GRUPA: prisutna je gljivična infekcija (Candida albicans). Sekret zbog kolonija kandide koje su zalepljene na vaginalni zid podseća na sir. Ova grupa je najčešće prisutna kod žena koje su dugo bile na antibiotskoj terapiji, kod trudnica, dijabetičara.

BAKTERIJSKI VAGINITIS

▪ Zapaljenje (inflamacija) vagine nastalo zbog prisustva različitih bakterija je bakterijski vaginitis. Polovina vaginalnih infekcija je izazvana bakterijskim infekcijama.

Najčešći uzročnici zapaljenskih promena su:

▫ Staphylococcus aureus
▫ grupa B streptococa  
▫ Escherichia coli
▫ Enterococcus faecalis
▪ Patogeni uzročnici u visokoj koncentraciji izazivaju vaginitis kada je slaba odbrana (smanjen broj laktobacila) i povećana PH vrednost vaginalne sredine (promena kiselosti vagine pruža mogućnost za razvoj mikroorganizama).

▪ AKUTNI VAGINITIS (vaginitis acuta):
▫ sekret beličaste boje
▫ crvena i otečena sluzokoža
▫ svrab
▫ simptomi variraju od blagih do jako izraženih u zavisnosti od uzročnika

▪ AEROBNI VAGINITIS (Escherichia coli, β hemolitički streptokok, Enterococcus faecalis...) u trudnoći može da dovede do komplikacija kao što su prevremeni porođaj, prevremeno pucanje vodenjaka, horioamnionitis...)
▪ Za postavljanje dijagnoze aerobnog vaginitisa bitno je u nalazu: PH vrednost iznad 5, vaginalni sekret žute boje, odsustvo laktobacila, povišen broj leukocita. Mikrobiološka identifikacija patogenih organizama.
▪ Lečenje: Na osnovu briseva (vaginalnog i cervikalnog) i dobijenih rezultata, na osnovu antibiograma lekar određuje terapiju.

TRIHOMONIJAZA

▪ Trihomonijaza spada u grupu seksualno prenosivih infekcija koju izaziva protozoa Trihomonas vaginalis.

ČINIOCI KOJI MOGU UTICATI NA POJAVU TRIHOMONIJAZE:

▫ česta promena skesualnih partnera
▫ bakterijska vaginoza
▫ loša higijena
▫ nizak socijalno – ekonomski status
▫ konzumiranje alkohola, droga, pušenje...

PERIOD INKUBACIJE:

▫ Vreme inkubacija može biti različito: od nekoliko dana, do nekoliko nedelja

GLAVNI SIMPTOMI:

▫ infekcija može biti asimptomatska (bez pojave simptoma)
▫ sekret je penušav, žuto – zelenkaste boje
▫ može biti prisutan miris kao kod pokvarene ribe
▫ bolno i otežano mokrenje
▫ bol u donjem delu stomaka
▫ bol za vreme seksualnih odnosa
▫ svrab
▫ ponekad crvenilo i otok sluznice


▪ Kod asimptomatskih infekcija koje se ne leče ili kada je razvijena otpornost na lekove nastaje hronična infekcija.
▪ Kod muškaraca je infekcija  najčešće pristuna bez simptoma, u nekim slučajevima može biti praćena bolom pri mokrenju i jačom sekrecijom.
▪ Trihomonijaza je često udružena sa hlamidijom.

POSTAVLJANJE DIJAGNOZE:

▫ anamneza (kada su počele i kakve su tegobe, podaci o partneru...)
▫ klinički pregled
▫ laboratorijska analiza briseva

LEČENJE:

▫ U lečenju se najviše primenjuje lek koji deluje na anaerobne bakterije i parazite (metronidazol).
▫ Neophodno je lečenje oba partnera.

PREVENCIJA:

▫ redovna lična higijena
▫ izbegavati čestu promenu seksualnih partnera
▫ primena kontracepcije tokom seksualnih odnosa

KANDIDIJAZA (CANDIDIASIS)

▪ Podaci ukazuju da trećinu svih vaginitisa čini kandidijaza. Radi se o infektivnom oboljenju čiji je uzročnik gljivica Candida albicans (oko 90% slučajeva). Postoji oko 200 vrsta roda Candida, od kojih najveći broj nije patogen za ljude.
▪ Kao deo normalne saprofitne flore nalazi se u gastrointestinalnom traktu, tako da može biti prisutna u ustima, anusu, stolici.
▪ Prirodnu zaštitnu barijeru predstavlja neoštećeni vaginalni epitel.
▪ U slučajevima  kada prekomerno namnožavanje ove gljivice prevlada prirodne odbrambene mehanizme dolazi do pojave kandidijaze.

ČINIOCI KOJI MOGU UTICATI NA RAZVOJ KANDIDIJAZE:

▫ poremećaj imuniteta
▫ upotreba antibiotika
▫ upotreba oralnih kontraceptiva sa visokim dozama estrogena
▫ loše regulisan šećer (dijabetes)
▫ pothranjenost
▫ neadekvatna ishrana (veliki unos šećera, preterana upotreba alkohola)
▫ trudnoća
▫ upotreba intrauterinih uložaka, dijafragme...
▪ Kandida uvek zahvata vulvu i vaginu, za razliku od bakterijske vaginoze.

GLAVNI SIMPTOMI:

▫ pojava svraba (pruritusa)
▫ bol pri seksualnom odnosu i tokom mokrenja
▫ prisustvo belog, sirastog, gustog sekreta
▫ iritacije, crvenilo, otok vulve

POSTAVLJANJE DIJAGNOZE:

▫ anamneza
▫ klinički pregled
▫ analiza briseva

LEČENJE:

▫ Terapija može biti sistematska, lokalna ili kombinovana u zavisnosti od stepena infekcije.

PREVENCIJA:

▫ Metode prevencije podrazumevaju izbegavanje provocirajućih faktora, higijensko – dijetetski režim.