I-2. Спецификум предеоноеколошког приступа

Последњих деценија постоји наглашена потреба за укључивањем предела и специфичног предеоног приступа у институционалне оквире, односно, у развојна и програмска докумената која изражавају тежњу савременог човека да простор обликује према својим егзистенцијалним и конформистичким потребама. Предео је простор преклапања и сусрета бројних научних и стручних дисциплина, те се, иако на први поглед једноставан, сам појам предео може дефинисати на различите начине. Хетерогеност у представљању предеоног концепта је последица варијабилних приступа, различитих образовних и професионалних оквира, неједнаког односа према ентитетима типа простор, менталитет, сензибилитет и сл.

У оквирима предеоне екологије, предео се дефинише као скуп природних, природи блиских и антропогених елемената који су распоређени у реалном (физичком, географском) простору, који између себе остварују различите односе и чији је просторни распоред резултанта одређених ендогених (унутрашњих) и егзогених (спољашњих) околности. Предео је хетерогена површина састављена од сегмената међусобно повезаних јединица, позиционираних у простору, у одговарајућем распореду који се може понављати на мањим или већим растојањима. Под предеоним приступом се, пре свега, подразумева специфичан начин перцепције и разматрања простора, те и извођења закључака о оном што је, само по себи, просторно далеко веће од човекомерних (човеку видљивих и разумљивих) димензија. У овом контексту, опсервација простора се врши кроз призму предеоноеколошких принципа по којима се, између осталог, предео сагледава као целина и конгломерат чији је значај и утицај већи од пуког збира саставних елемената.

Непосредан предмет истраживања предеоне екологије је предео – његова структура, процеси и промене. Ту се, дакле, предео узима као ентитет који егзистира на више просторних, организационих и временских нивоа, и, да би био разумљивији, намеће потребу његове класификације у типове и мање јединице. Научне дисциплине теже да нађу смислене начине класификације својих објеката (предмета) истраживања. Начин на који се приступа класификацијама може бити третиран као метод и/или техника, присутна у свим истраживачким приступима. Сам термин класификација заправо означава процес током кога се из хетерогеног скупа тежи издвајању подскупова (класа) који по неком критеријуму имају одређене заједничке елементе, односно, формирање мањих скупова (класа) који се по изабраном критеријуму одликују одређеним степеном хомогености.
Сложеност предела као основног истраживачког медијума предеоне екологије намеће комплексне нивое класификације и систематизације. Генерални методолошки кораци који се примењују у предеоној екологији се могу организовати на следећи начин:

  • Инвентаризација – прикупљање и креирање базе података о кључним карактеристикама предела, релевантним за процес класификације. Овај процес се понекад у пракси именује као мапирање или картирање.
  • Класификација – скуп примарних аналитичких процедура које имају за задатак да логички обједине у групе (класе) кључне карактеристике предела.
  • Типологија – секундарна процедура синтезе резултата класификације која обједињује више појединачних класе у вишу просторну и организациону јединицу тзв. предеони тип. Ова фаза се одвија симултано с мапирањем (инвентаризацијом) предеоних типова.

Инвентаризација, класификација и типологија представљају целовит методолошки поступак идентификације предела и његових структурних и функционалних карактеристика на одређеном подручју.

Системика предеоне екологије се одиграва унутар комплексног когнитивно-логичког оквира који са собом носи одређену дозу непознанице. Овакве околности су пре свега последица сложености предела као предмета истраживања – његова појавност на различитим просторним нивоима, утицај бројних егзогених и ендогених фактора на његову структуру и функцију, различити нивои његове перцептибилности, варијабилност експресије и др. Током историје развоја предеоних истраживања, издвојила су се два генерализована приступа:

  • Приступ који се методолошки развија од општијих према конкретнијим предеоним карактеристикама и
  • Приступ који има обрнут редослед активности - од конкретнијих ка општијим предеоним карактеристикама.

Различитост ова два приступа се огледа у примени другачијих методолошких корака и техника. У генерализованој елаборацији, сматра се да је први приступ „обојен“ принципом придруживања (енг. agreggation) док други функционише у оквирима принципа рашчлањивања (енг. subdivision). Поред овога, с аспекта реализације метода и примене техника, први приступ захтева коришћење већег броја база података, са различитим нивоима информационе детаљности. Базе се, углавном, формирају на основу параметарске класификације предела, при чему се сама параметарска класификација ослања на експлицитно мерљиве категорије (површина, проценат, нагиб, висински појасеви и сл.). Други приступ је мање захтеван према квантитету неопходних база података, ослања се на холистичке методе и потенцира експертски приступ. У литератури постоји одређена терминолошка неусаглашеност по питању именовања ова два приступа. Ова недоследност се може објаснити следећим логичким питањем - да ли приступ треба схватити као силазни (десцендентан) јер се „спушта” преко степеница различитих просторних и информационих размера, или као узлазни (асцендентан), јер се одвијањем његових активности повећава (расте) ниво детаљности анализе предеоних карактеристика? Да би се избегло даље продубљивање терминолошких неуједначености, ова два приступа ће бити именована као агрегацијски (придруживање) и субдивизиони (рашчлањивање).

Задатак I

  • На диск партицији рачунара формирати фолдер са следећим називом x:\PREDEONA_EKOLOGIJA_20xx\INDEKS_IME_PREZIME.
  • У оквиру ГИС апликације формирати геобазу која ће представљати дигитални простор за извршавање наредних задатака.
  • Дефинисати координатни систем геобазе и ГИС радног окружења – задаци ће бити реализовани у оквиру Гаус-Кригерове пројекције зона 7, која је референтна за простор Републике Србије.
  • Сачувати радни простор у креираном фолдеру под називом Ime_Prezime.

Литература

  • Antrop M., Van Eetvelde V. (2017): Landscape perspectives - The holistic nature of landscape. Springer: 436 pages. [Chapter 4: Approaches in Landscape Research]
  • Forman R., Godron M. (1986): Landscape ecology. Wiley: 644 pages. [Part IV. Heterogenity and management]
  • Ingegnoli V. (2002): Landscape Ecology: A Widening Foundation. Springer: 340 pages [Chapter 3.5: Landscape Classification]