Овај помоћни уџбеник (практикум) је обликован према потребама наставног предмета Предеона екологија, чији је курикулум део студијског програма основних академских студија Пејзажне архитектуре које се изводе на Шумарском факултету Универзитета у Београду. Предеона екологија је за студенте поменутог студијског програма обавезан предмет везан за шести семестар. Предмет је постављен као услов за похађање двосеместралног профилног предмета Планирање и уређивање предела, који је распоређен у седмом и осмом семестру. У том контексту, знања усвојена на предмету Предеона екологија треба да студентима обезбеде познавање неопходних метода и вештина које се тичу типологије предела и примене предеоноеколошких принципа за потребе Планирања и уређивања предела.
Последњих пар деценија предеона екологија се издвојила као проблемски оријентисана наука која пружа важна и корисна знања, методе и средства за дисциплине које се баве обликовањем предела на различитим просторним нивоима – пре свега пејзажне архитектуре, просторног планирања и урбанизма. Овакво интересовање за научност и примењивост предеоне екологије је пре свега резултат кризе у стању и перспективи животне средине, која је резултат глобалних и климатских промена. Други разлог „експлозије“ потреба за знањима из предеоне екологије је у функцији техничко-информатичког напретка. Ово се пре свега односи на развој Географских информационих система (ГИС) и унапређење модалитета примене даљинске детекције, који су збирно омогућили сагледавање територија ширих просторних размера и сложенијих организационих нивоа, те и допринели бољем разумевању конститутивних елемената предела, који до тада нису могли бити практично анализирани на свеобухватан (холистички) начин.
Оптимизација знања која су претходила настанку предеоне екологије као научне дисциплине, као и примена савремених информатичких техника и база података, омогућавају да она добије статус синтезне науке, која сублимира основне просторне законитости структуре предела и њених констелација са виталним еколошким процесима. У овом контексту, каснија сублимација с исходом предмета Планирање и уређивање предела, и другим потоњим наставним јединицама у оквиру мастер академских студија, омогућава да предмет Предеона екологија пружи допринос профилисању улоге струке пејзажне архитектуре у имплементацији широког концепта одрживог развоја у оквиру планских докумената различитих категорија и нивоа.
Уџбеник је у основи тежио научно-педагошком приступу, што је условило коришћење већег броја етаблиране и савремене литературе, али и тежњу аутора да на поједностављен начин омогући студентима разумевање и примену предеоноеколошких принципа.
Уџбеник је организован у три целине: I - О предеоној екологији, II - О предеоноеколошким приступима и III - О параметрима структуре предела. Целине подразумевају заокружен систем логично распоређених поглавља која представљају тематске јединице предвиђене наставним планом предмета. На крају наставних јединица је дато поједностављено упутство за реализацију одређеног задатка, уз списак препоручене релевантне литературе која омогућава стицање додатних знања. Унутрашња структура појединачних поглавља организована је на следећи начин:
теоријске основе које омогућавају шире разумевање задатка;
практични и материјални аспекти неопходни за примене теоријских постулата;
задатак рашчлањен на систем методских поступака с описом очекиваних резултата и
списак додатне литературе која се тематски односи на обрађивану материју.
Генерално посматрано, садржај предмета је постављен према приступима сагледавања предела и његове структуре приказаним у књизи Предеона екологија (Landscape ecology, 1986), аутора Ричарда Формана (Richard T. T. Forman) и Мајкла Годрона (Michael Godron), која представља основну додатну литературу. Ова публикација је базична литература према којој је постављен садржај I и II и друге целине практикума. Поред овог, посебан значај за III део практикума је публикација Предеоноеколошки принципи у пејзажној архитектури и планирању намена земљишта (Landscape ecology principles in landscape architecture and land-use planning, 1996), аутора Венке Драмстата (Wenche Dramstad), Џејмса Олсона (James D. Olson) и Ричарда Формана (Richard T. T. Forman), чије илустрације су модификоване за потребе Прилога 1. (стр. 81), 2 (стр. 85), 4 (стр. 93) и 5 (стр. 99) - означене са „§“.
Аутор захваљује рецензентима, др Невени Васиљевић и др Драгици Обратов-Петковић, који су својим корисним саветима помогли унапређењу структуре уџбеника и његовог садржаја. Поред рецензената, иза ове публикације стоје ауторове колеге и пријатељи који су допринели да она угледа светлост дана, Сузана Гавриловић, Никола Живковић, Вукашин Милчановић, Синиша Половина, Јелена Белоица, Дејан Скочајић, Ивана Бједов, Милева Самарџић-Петровић и Милан Килибарда. Све ово, наравно, не умањује стручну и научну одговорност аутора, који је спреман следеће издање прилагодити потребама његових примарних корисника, студената, али и ширег професионалног публикума пејзажне архитектуре и сродних дисциплина.